Na graničnim prelazima u Srbiji već nekoliko nedelja Uprava carina na teretne kamione ugrađuje elektronske uređaje – lokatore, što stvara ogromne gužve i pravi prevoznicima i državi štete koje se već mere milionima evra.
Srbija je, prema rečima prevoznika s kojima smo razgovarali, jedina zemlja u Evropi koja je uvela obavezu da se na sve teretnjake ugrade lokatori, kako bi se, obrazložili su u Upravi carina, predupredio šverc. Posao vredan oko 729 milona dinara bez PDV-a poveren je grupi ponuđača koju čine firme iz Nemačke i Hong Konga, te beogradska firma „Geneko d.o.o.“ Kako se može videti iz dokumenata objavljenih na sajtu Agencije za privredne registre (APR), „Geneko“ je osnovan 2001. godine ali je reč o firmi koja u poslednje četiri godine nije imala prihode. Prema dokumentima o poslovanju koje poseduje VOICE, ovo preduzeće nema ni zaposlenih niti stalnu imovinu.
Konzorcijum „Gov Tax“ Mettenheim, Nemačka, „Geneko d.o.o“ Beograd i „Schmidt&Co (H.K.) Limited, Hong Kong, SAR of the people of Republic of China pobedio je na tenderu koji je završen u septembru 2017. godine. Naručilac posla je Uprava carina, a predmet javne nabavke bili su elektronski lokatori. Odluka o dodeli tog ugovora objavljena je na Portalu javnih nabavki. Konzorcijum se obavezao se da će obezbediti 15.000 lokatora, obučiti 1.500 carinskih službenika za korišćenje sistema, nabaviti 250 punjača baterija za lokatore, 1.500 ručnih uređaja za očitavanje lokatora… Sve to država plaća 729.368.000,00 dinara.
Ponuda pobedničkog konzorcijuma „Gov Tax“, „Geneko“ i „Scmidt&Co” bila je najskuplja, ali kriterijum za dodelu ugovora bio je – ekonomski najpovoljnija ponuda pa je komisija odlučila da su uslovi ovog ponuđača najprihvatljiviji.
Na tenderu je učestvovala i Grupa ponuđača “Automatika” iz Beograda, “Institut Mihajlo Pupin” i “Energoprojekt Entel” iz Beograda, koja ponudila daleko nižu cenu – 453.871.000,00 dinara. Treći učesnik bila je Grupa ponuđača “Almaks Security Systems” iz Beograda i Nuctech Company Limited” iz Kine koja je dala ponudu na 690.700.000,00 dinara.
Otvaranju ponuda 5. septembra 2017. godine ispred Grupe ponuđača “Gov Tax”, “Geneko”, “Schmidt&Co Ltd” prisustvovali su vlasnik firme “Geneko” Borisav Bojković, kao i Aleksandar Fragner. Fragner je, podsetimo, do 2004. godine bio direktor Građevinske direkcije Srbije, da bi se kasnije obreo i u svetu agrobiznisa i energetike.
Ponuda konzorcijuma “Almaks Security Systems” iz Beograda i “Nuctech Company Limited” iz Kine nije razmatrana, a u obrazloženju je navedeno da ova grupa ponuđača nije dostavila originalnu bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude i pismo o namerama banke za izdavanje garancije. Jedan od razloga odbijanja ove ponude bilo je i to što nisu dostavljeni prevedeni i overeni dokumenti kineske kompanije “Nuctech Company Limited”.
Inače, prema konkursnoj dokumentaciji, od ponuđača se tražilo da raspolaže dovoljnim finansijskim kapacitetom – da poseduje capital od 1.400.000.000,00 dinara, i da je u poslednjoj godini ostvario prihod u istoj vrednosti.
Beogradski “Geneko” koji je zajedno sa partnerima iz Nemačke i Hong Konga dobio posao od preko šest miliona evra, nije imao nikakav prihod ni kapital, a informacija o tome da li su i na koji način firme “Gov Tax” i “Schmidt&Co Ltd” ispunile te uslove kroz dokumente objavljene na Portalu javnih nabavki ne mogu se proveriti.
Prema konkursnoj dokumentaciji koju je objavila Uprava carina navodi se da naručilac može da dozvoli ponuđaču da naknadno dostavi tražena dokumenta ako ta firma ima sedište u drugoj državi i nije mogao da pribavi dokumenta u roku. U slučaju da se u toj zemlji ne izdaju dokumenta koja su u skladu sa našim zakonom, ponuđač umesto dokaza može da dostavi overenu pisanu izjavu. Reč je o izvodima uz registra, potvrdama nadležnog suda, bilansima stanja, izveštajima o bonitetu….
„Nemerljiva šteta“
Lokatore na kamione Uprava carina počela je da ugrađuje 21. januara 2019. Ugrađivaće ih fazno, a za sada, kada je o Vojvodini reč, postavljaju se na prelazima u Bezdanu, Bačkoj Palanci, Batrovcima, Bogojevu, Kelebiji i Tovarniku.
U poslednjih nekoliko nedelja gužve na granicama sa Hrvatskom su ogromne. Kamioni čekaju danima, a u problemu su i putnička vozila jer na manjim prelazima ne postoje odvojene trake za automobile pa se oni teško provlače između teretnjaka. Kako smo se uverili, od Šida do Tovarnika se putničkim vozilom i ne može otići, a taj put je ionako prepun rupa pa ga i bez trenutne gužve na granici mnogi izbegavaju. Bačka Palanka je u poslednjih nekoliko dana bila zakrčena kamionima, a na prelazu Bogojevo-Erdut dešavalo se da i automobili čekaju satima.
Već su, kako procenjuju prevoznici s kojima smo razgovarali, napravljene ogromne ekonomske štete zbog toga. Ako se uzme da dnevno samo preko ova tri manja granična prelaza sa Hrvatskom ide oko 300 kamiona, a da je takozvani autodan oko 300 evra, onda je samo na tim carinskim ispostavama od 21. januara, otkako se postavljaju lokatori, napravljena šteta od oko tri miliona evra.
Kako su kamioni blokirani na granici, to će imati velike posledice i na domaći izvoz, a posebno su ugroženi prevoznici iz Turske i Bugarske jer im to čekanje, prema rečima prevoznika, poskupljuje prevoz za Evropu za oko 500 evra. Pretpostavlja se da će, ako se ovakva situacija nastavi, mnogi od njih izabrati drugi tranzitni put. Bugarski i turski kamioni Srbiji za putarine plaćaju oko 80 evra, pa ako se oni opredele za rute koje ne vode kroz našu zemlju, biće velike štete i zbog toga.
„Trenutno na kamione koji su u tranzitu ne stavljaju lokatore, ali nije isključeno da neće. U svakom slučaju, nedopustivo je i neshvatljivo to što rade. Kada dolazim na granicu, na uvozno i izvozno carinjenje, nastaje haos. Recimo, idem u Italiju iz Beograda ili iz Italije za Beograd ili Novi Sad, na bilo koju ispostavu, stave mi lokator. Barem 40 minuta im treba za to“, priča za VOICE novosadski prevoznik, vlasnik preduzeća sa više desetina kamiona.
Dodaje da lokatore carinici stavljaju na sva vozila koja tovare robu u Srbiji u izvozu i koja ulaze u Srbiju.
„Na sve to carinik šalje za Beograd neki zahtev pa čeka povratnu informaciju, a tek kada dobije te podatke kamion može da ide. Sve to dugo traje. Ionako moramo da stojimo na carini sat-dva ali ovo je dodatno. Uzmimo da dođe deset kamiona na granicu – ako nema lokatora prođu za sat vremena, a zbog ovih uređaja ostaju i deset sati. Problem je, recimo, i kada kamion stigne na Batrovce jer svakom treba pola sata da lokatore skine pa i ta odjava isto traje pola sata“, kaže naš sagovornik.
On naglašava da je šteta nemerljiva. Autodan kamiona staje najmanje 250 evra, a za hladnjače je 350 evra pa, kako kaže, privatnicima koji se bave ovim poslom ostaje samo da stave katanac na firme.
„Finansijski sam itekako oštećen, stoji mi 40 kamiona po celu noć. Recimo, ako danas teretnjak krene iz Beograda, tek sutra posle podne ili naveče uđe u Hrvatsku. Ima sat vožnje, a posle vozač mora da pravi pauzu devet sati. Tako, umesto da je u utorak u Milanu, stiže u petak. Probem je toliki da nas vozači napuštaju, beže iz Srbije. Ne idu zbog mene, nego zbog tih svih okolnosti zbog kojih ne mogu da ispunim obaveze prema šoferima“, priča nam ovaj prevoznik, inače član Poslovnog udruženja “Međunarodni transport”.
Po njegovim rečima takva praksa postojala je u Poljskoj, Španiji, Češkoj i Bugarskoj ali su te zemlje s ugradnjom lokatora prestale za nekoliko meseci uvidevši da to ne donosi nikakvu korist.
„Govorili su nam na sastancima da će lokator ići na svaki pedeseti ili stoti kamion, ali očigledno ga stavljaju na svaki, jer su ih mnogo uvezli. To nigde u Evropi ne postoji. Nama je kilometar novac, vreme nam je novac. Dvostruko me ovo usporava, umesto za mesec da pređem 14.000 kilometara, jedva postignem 7.000″, kaže on.
Dodaje da su osim lokatora problem i carinske plombe koje se ugrađuju na kamione. Kako kaže, umesto plombi od žice i olova sa dugogodišnjim rokom trajanja, država je uvela plastične, od nekvalitetnog materijala koje se na visokim temperaturama tope, a na niskim ukoče. Uglavnom, često se dešava da u kratkom periodu plombe postaju neodgovarajuće, a carinici s druge strane granice znaju da je to problem pa kontrolišu naše prevoznike i naplaćuju veoma visoke kazne, priča nam novosadski prevoznik.
Čemu lokator služi?
S obzirom na to da je špediter dužan da plati garanciju ako nastane problem s robom, uključujući i njen nestanak, pitanje je zbog čega se država umešala u taj posao i zašto bi za to izdvajala pare iz budžeta.
Kako vidimo iz Odluke o dodeli ugovora za nabavku elektronskih lokatora, ova javna nabavka predviđena je izmenama i dopunama Plana nabavki Uprave carina za 2017. godinu, sa procenjenom vrednošću od 731.223.334, dinara. Kako je najjeftinija ponuda na tenderu bila 453.871.000,00 dinara, jasno je da se taj, po mnogima nepotreban posao, mogao uraditi za manje para. Novac za ovu javnu nabavku obezbeđen je iz budžeta Republike Srbije.
Kako se navodi u Uredbi o carinski dozvoljenom postupanju s robom, elektronski lokator omogućava beskontaktnu identifikaciju i automatsko praćenje transporta robe ili prevoznih sredstava prilikom uvoza, izvoza i tranzita na carinskom području Republike Srbije. Svaki elektronski lokator ima jedinstveni identifikacioni broj.
Upotrebljava se pomoću softvera koji objedinjuje rad svih lokatora i operatora u sistemu, prikuplja, obrađuje, arhivira i dostavlja podatke o lokaciji, položaju, vrsti i količini robe koja se prati i o trasi puta kojom se roba kreće i kreira tražene izveštaje. Softver se instalira na računare Uprave carina. Inače, lokator treba da omogući praćenje robe u tranzitu između tranzitnih carinarnica, te praćenje robe koja se izvozi od polazne do izlazne carinarnice.
Uprava carina predstavila je ove sedmice elektronski lokator obrazloživši da taj uređaj omogućuje bezbedniji transport, sprečava nelegalnu trgovinu i krijumčarenje robe i ljudi. Do sada je lokator instaliran u 70 odsto ispostava carine, a do kraja meseca, kako je rečeno, sve će ispostave imati ovaj uređaj.
Slađana Gluščević (VOICE)
ISPRAVKA
U tekstu “Carina Srbije jedina u Evropi ugrađuje lokatore na kamione, a posao od šest miliona evra dala firmi bez prihoda”, objavljenom na portalu VOICE 6. marta 2019. godine, navedeno je da je na javnoj nabavci za elektronske lokatore, koju je raspisala Uprava carina, posao dodeljen konzorcijumu čija je članica beogradska firma “Geneko d.o.o.”.
VOICE je izneo tu informaciju na osnovu odluke o dodeli ugovora objavljene na Portalu javnih nabavki, donesene 20. septembra 2017. godine. Kako Portal javnih nabavki nije objavio i ugovor o dodeli posla, odnosno kupoprodaji elektronskih lokatora, VOICE nije imao uvid u celokupnu dokumentaciju pa je naveo poslovne podatke koji se odnose na firmu “Geneko systems d.o.o”, a ne na firmu s kojom je ugovor potpisan – “RB Generelekonomik d.o.o” Beograd.
Vlasnik obe firme je Borisav Bojković, koji se nakon objavljivanja teksta obratio redakciji VOICE-a objasnivši da ugovor o kupoprodaji lokatora nije potpisan sa firmom koja nema prihode, stalnu imovinu i zaposlene, kako smo objavili, već sa firmom sa izuzetnim poslovnim referencama – “RB Generalekonomik d.o.o.”, čiji je skraćeni naziv “Geneko”, kako kaže, registrovan u Agenciji za privredne registre.
Kompanija “RB Generalekonomik” profesionalno se bavi poslovima razvoja proizvodnje elektronskih uređaja i softvera u informaciono-telekomunikacionoj oblasti. Na tenderu koji je 2017. godine raspisala Uprava carina bila je deo konzorcijuma u kojem su učestvovale i kompanije „Gov Tax“ Mettenheim, Nemačka i „Schmidt&Co (H.K.) Limited, Hong Kong. Predmet te javne nabavke bili su elektronski lokatori koje Uprava carina od januara ove godine ugrađuje na kamione radi sprečavanja nelegalne trgovine i bezbednijeg transporta. Posao je vredan oko 729 milona dinara bez PDV-a.
Redakcija VOICE izvinjava se kompaniji “RB Generalekonomik” zbog navođenja netačnih podataka o poslovanju kompanije.
Redakcija VOICE
